User:Zuti car/sandbox

For other uses, see User:Zuti car/sandbox (disambiguation).

Zuti car/sandbox

Also known as	Wing Chun, Wing Tsun, Ving Tsun

Ving Čun ,kineski詠春拳, uprosćeni kineski咏春拳 izgovara se na mandarinskom dijlektu kao jong ćun a na kantonskom kao ving ćun

Wing Chun je uobičajena romanizacija pored često korišćene Ving Tsun ili Wing Tsun I znači večito proleče. Ving Ćun je konceptualna samoodbranbena veština koja koristi udarce ,poluge I bacanja I secijalizovana je za borbu na bliskim distancama

Istorija

Najranije pominjanje Ving Čuna zabeleženo je u prvoj polovini devetnastog veka . Prve istorjiske licnosti vezane za vestinu čije se postojanje ne dovodi u pitanje bili su glumci tzv Opere Crvenih Čamaca I najverovatnije su oni kreatori stila . Prvi majstori Ving Čuna bili su Wong Wah Bo, Dai Fa Min Kam ,Yik Kam I Leung Je Tai.. Sledeca generacija majstora koji su živei I radili u drugoj polovini devetnaestog veka bili su Leung Jan, Fok Bo Ćeun , Čo Šun I Fung Siu Čing .Treću generaciju majstora, koji su yiveli I radili krajem dvetnaestog I u prvoj polovini dvadesetog veka, izmedju ostalih čine i Čan Vah Šun ,Lo Kvai,Juan Kai San, Juan Ćai Van,gotovo svi muški stanovnici Pon Ju sela I veći broj rodjaka Leung Jana is Ko Lo sela . Od ovih majstora vode poreklo gotovo svi stilovi Ving Čuna koji se treniraju danas .

Najpoznatija legenda o nastanku stila potice od Jip Mana I ukratko glasi ovako: Nakon dolaska Manču dinastije na vlast stvara se pokret otpora u manastiru Južni Šaolin gde se sastaju najvidjeniji borci toga doba kako bi kreirali superiornu veštinu borenja u cilju svrgavanja zavojevača sa vlasti. Na žalost majstori su izdani vlastima koje su zapalile manastir I pobile vecinu pobunjenika . Nekolicina je ipak uspela da se spase.Medju preživelima je bila I monahinja Ng Mui koja je čuvala tajnu novostvorene veštine borenja. Monahinja je utočište našla u manastiru na granici Sečuan I Junan provincija gde je u obližnjem selu upoznala devojku poi menu Jim Ving Ćun . Nakon što je Jim Ving Čun bila isprosena od strane lokalnog vojnog zapovednika devojka je obećala da će se za njega udati samo ako je pobedi u borbi. Devojka je zamolila monahinju Ng Mui da je nauči borenju kako bi izbega neželjeni brak . Ubrzo je monahinja devoku običila tajnom stilu borenja koji je donela iz manastira Šaolin . Kako legenda kaže Jim Ving Čun je pobedila vojnog zapovednika I kasnij se udala za trgovca solju, Leung Bak Čaoa koga je naučila svojoj novoj vestini a on je za uzvrat stil nazvao po svojoj zeni ,Ving Čun.

Postoje različite legende koje poreklo stila izmeštaju na različite lokacije a kao kreatore imenuju druge istorijske ličnosti poput Či Sima, Miu Hina , Dai Dong Funga , Yat Chuna i mnoge druge . Svaka linija vestine ima sopstvenu legendu o kreiranju veštine i one se mogu razlikovati u detaljima ili potpuno . Važno je napomenuti da su kineski istoričari nakon detaljnog istraživanja došli do zakljucka da su Ng Mui, Jim Ving Čun , Či Sim, Miu Hin i ostali legendarne ličnosti i da ne postoji ni najmanji trag njihovog stvarnog postojanja

Istrorija na našim prostorima

Prvi put se Ving Čun na prostorima SFRJ vežba 1977 godine zahvaljući prvom Ving Čun praktikantu i majstoru sa ovih prostora , često nazivanim ocem Jugoslovenskog kung fua, Slavku Truntiću .

Na podrčiju Srbije Ving Čun se vežba od 1978 zahvaljujući gospodinu Božidaru Gaberšeku , prvom majstoru neke kineske borilačke veštine sa područija Srbije . Danas njegovi naslednici rade i obučavaju hiljade vežbača ne samo u Srbiji već i širom sveta .

Karakteristike Ving Čuna

Struktura,stavi ravnoteža

Ving Čun se kao veština zasniva na nekoliko osnovnih principa od kojih je struktura tela naynačajnija . Po teoriji veštine osoba koja ima bolju telesnu strukturu dobija borbu . Pravina struktura je kao Bambus , čvrsta ali fleksibilna , dobro utemeljena )ukorenjena ali lako pokretna .Ovakva struktura se koristi ili za redirekciju spoljne sile ili za njeno odbijanje . Ravnoteža je tesno povezana sa strukturom. Dobra ravnoteža pomaže borcu da održi strukturu nakon napada ili da je brzo povrati ako je narušena.Dobar deo treninga je usmeren na vežbanje ravnoteze koja se trenira kor drugu formu I formu drvene lutke.

Ving Čun ima visoke stavove sa laktovima koji su unutar linije tela . U stavu ruke su postavljene tako da čuvaju najosetljivije tačke na telu postavljene duž centralne linije . U zavisnosti od stila telo se u stavu rotira oko različitih tacka na telu . Posstoji samo jedan stil Ving Čuna koji ne koristi rotaciju .Svi napadi I kotrannapadi imaju svoju bazu u osnovnom stvau .

Sruktura je važna ne samo za odbranu već I za napad . Pravilna struktura I dobar stav će omogućiti vežbaču da generiše značajno jaču silu udarca

Opuštenost

Jedna od značajnih karakteritika Ving Čuna je opuštenost pri izvodjenu tehnika .Preterana kontrakcija mišića uzrokuje redukcije snage I brzine udarca te se zato u Ving Čunu insistira na opuštenosti . Nepotrebna kontrankcija mišića takodje troši vise energije I uyrokuje brzo zamaranje Zgrčeni mišići ruku su manje pokretni I značajno manje osteljivi na promenu pravca dolazeće sile, pored toga daju protivniku polugu preko koje može lako da gura ili vuče vežbača Opušteni mišići anuliraju sve navedene nedostatke I stavljaju vežbača superiorni položaj u donosu na protivnika

Centralna linija

Postoji više definicija centralne linije ili linije centra kako je neki zovu . U zavisnosti od stila javlja se od jedne centrlne linije do više linija interakcije .Može se slobodno reči da svaki majstor ima svoju interpretaciju ovog principa . Najčećce se ,sa većim ili manjim odstupanjima, centralna linija definiše kao imagnarna linija koja spaja centar grudi praktikanta sa centrom grudi protivnika . Duž ove linije nalaze glavne mete napada , oci ,grlo , nos, grudna kost, solarni pleksus, genitalije. Tehnike su koncipirane tako da štite centralnu liniju a da bi se dosegli dugi ciljevi koji su van podrucija centralne linije koristi se rad nogu . Osnovni cilj či sao vezbi je da praktikanta osposobe da dominira centralnom linijom .Napadi duž linije centra omogućavaju da se energija udaraca sto efektivnije prenese na telo protivnika , odnosno sto su udarci blizi centralnoj liniji to se vise energije prenese na telo protivnika. U nekim stilovima centralna linija je vertikalana linija koja prolazi kroz centar tela deleći ga na dve simetrične polovine , ove polovine su dalje podeljene sa dve horizontalne linije na visoke i niske povrsine , tzv. kapije . najveći deo vitalnih tačaka se nalazi duž ove linije i praktikant uči kako da sačuva svoju i razori protvnikovu centralnu liniju. U nekim stilovima centralna linija definiše centar mase tela i tehnike i rad nogu su prilagodjeni tako da je praktikant uvek pravilno usmeren prema protivniku kako bi zaštitio svoju centralnu liniju od napada. U nekim stilovima se javalja Majka linija , koja predstavlja imaginarnu vertikalnu liniju koja prolazi kroz centar tela i deli ga na dva jednaka dela i duž ove linije se nalaze glavne tačke napada , iz ove linije se izvlači centralna linija koja u osnovi predstavlja najkraci put izmedju boraca . Negde operišu sa horizontalnom i vertikalnom centralnom linijom . neki drugi stilovi wing chuna imaju drugacuje definicije centralne linije.

Udarci

Direkt je osnovni udarac u Ving Čunu i potpuno se uklapa u koncept i strategiju stila , putuje duž cetralne linije i istovremeno dok se izvodi štiti cetralnu liniju onoga ko ga izvodi . Takodje se lako izvode serije udaraca velikom brzinom . Direkt se izvodi tako sto je pesnica okrenuta vertikalno a laktovi su usmereni na dole I ne izlazi iz linije tela . Udarna površina varira od stila do stila .Snaga udarca se generiše kroz pravilnu strukturu koja se uči kroz prvu formu , na višim nivoima se uči generisanje sile udarca kroz rotaciju kukova .

Udarci nogom

Ving Čun ima veoma kompleksan i razradjen sistem borbe nogama . Sa nožnim tehnikama se prvi put srećemo u drugoj formi , kao i u formi drvene lutke , gde se mogu naći gotovo svi nožni udarci . Još jedan metod treninga nogu koji se javlja samo u Ving Čunu je Ći Gerk, koji je pandan Ći Sao vezbama za ruke i ima isti cilj i metod samo se vezbaju noge. U prvoj formi ih nema , dok se u trećoj formi javljaju ili ne u zavisnosti od stila . Neki stilovi iz Kine imaju celu jednu formu koja je posvećenja šutiranju i noznim blokovima . Sistem nožnih tehnika je podeljen u tri osnovne oblasti : osam nožnih udaraca ( bot gerk) ,osam nožnih principa (bot gerk fat), i dvanaest nožnih blokova(sup je dong gerk) . Ovo na prvi pogled može izgledati komplikovano , ali same tehnike su koncipirane da se lako savladaju i da se njihovim kombinovanjem može razviti jedan uspešan sistem borenja nogama . Sam sistem je koncipiran tako da ostane otvoren za interpretaciju .Osam nožnih udaraca se različito interpretiraju od strane različitih ućitelja . Udarci  : 1. Niski prednji udarac –Dai jing gerk 2. prednji udarac- Jing gerk 3. udarac na stranu- Vang gerk 4. niki udarac na stranu-Dai Vang gerk 5. Udarac unutrasnjim svodom stopala – Gerk Boie 6. Outside snap kick – Gan gerk 7. Udarac kolenom – Haj sut 8. strugajuci udarac –Jai gerk Osam nožnih principa su u korelaciji sa osam udaraca. Ovih osam koncepata ili principa su direktno povezni sa načinom kako se koristi noga. Oni se često mesaju sa osam udaraca , ali ustvari ove tehnike reprezntuju ideje koriscenja nogu a ne same tehnike i u kombinaciji sa udarcima uvode vezbaca na jedan viši , napredniji nivo veštine šutiranja. Principi 1. Podizajne( dung) 2. Zakucavanje(dan) 3. Ciscenje(so) 4. Izvlacenje(tui) 5. kruzenje(huen) 6. izbegavanje(tio) 7. iznanadno ,trenutno dejsto(jut) 8. Chai princip Dvanaest nožnih blokova kopletiraju sistem borenja nogama i nude potpunu zaštitu od napada nogama od pojasa na dole . Dvanaest blokova u kombinaciji sa osam principa daju nove odbijajuće i blokirajuće tehnike i tako stvaraju odbranbeni „front“. Tehnike blokova: 1.Taan gerk 2.Bong gerk 3.Jut gerk 4.Lon gerk 5.Jeet gerk 6.Pak gerk 7.Wu gerk 8.Au gerk 9.Fok Sut 10.Taan Sut 11.Tor sut 12.Gwai sut

Bliska distanca

Ving Čun je veština bliske distance . Praktikanti vežbaju da brzo napreduju do potrebne distance a onda kroz sopstvenu strukturu kontrolišu strukturu I balans protivnika I tako dobijaju borbu.

Curriculum

Forme I San Sik

Forme su skupovi pokreta koji se iyvode po odredjenom redosledu u cilju razvoja structure, ravnoteže , pravovremenosti, generisanju energije I ostalih borilačkih atributa .

San Sik (prevedeno kao posebne ili odvojene forme) su kompaktni setovi pokreta koji uče istim stvarima kao I forme . San Sik je koncipiran tako da se isti pokreti veđbaju na prayno , na drvenoj lutki I sa oružijem . San Sik su preteča današnjih formi I prvobitna verzija veštine je sadržala iskljucivo San Sik metod

Empty hand

小念頭	Siu Nim Tao forma male ideje ili malog puta .	Prva I najznačajnija forme Ving Čuna. Na pošetnom nivou forma uči bazičnim pokretima I osnovnom stavu. Na sledećem nivou treninga ista forma uči pravilnoj strukturi , generisanju energije I redirekciji sile .Na najvišem nivou rayumevanja forma uči strategiji I principima borenja
尋橋	Chum Kiu bukvalno prevedeno znači potanjanje-spuštanje mosta	Druga forma uči kako se održava struktura u pokretu , kontroli ravnoteže ,radu nogu , nožnim udarcima, principima kontrole distance i uspostavljanja kontakta sa protivnikom, novim načinima generisanja energije udarca.Druga forma reprezentuje borbenu srž veštine .
鏢指	Biu Tze se bukvalno prevedi kao ubadajuči prsti	Treća forma uči principima vraćanja I uspostavljanja ponovne kontole centralne linije ukoliko je ona iygubljena usled veštine potivnika ili greške praktikanta. Treća forma pored toga uči borbi u klinču , upotrebi lakotva I kolena I polugama na prstima kao I napadima na osetljive tačke na telu protivnika

Wooden dummy

木人樁	Muk Yan Jong ili drveni čovek	Drvena lutka je pomćna sprava za vežbanje karakteristična za Ving Čun . Postoje rayličite drvene lutke koje se koriste u drugim Kineskim veštinama borenja ali se treningu na ovoj spravi nigde ne pikanja tolika pažnja kao u Ving Čunu . . Sama forma u zavisnosti od stila ima od 108 do 150 pokreta a neki stilovi imaju I više formi . Pokreti u formi su zapravo pokreti iz prve tri forme a drvena lutka pomaže vežbaču da dalje usavršava I razvija neophodne borebne attribute I navike . Pored klasične drvene lutke u dobrom broju stilova se koriste I Yuk Jong ili bambusobe lutke koje imaju fleksibilne ruke I koriste se kao dopuna treningu na klasičnoj lutki	The Hong Kong wall mounted version of the Wooden Dummy

Forme

Značajan broj stilova ima drugačiji kurikulum formi .Stil poynat pod imenom Veng Čun ima veći broj formi od kojih ni jedna nije kompatibilna sa napred pomenutim formama . Vijetnamska verzija veštine takodje ima veći broj formi pored napred navedenih . Tam Jeung , Ko Lo stilovi kojih ima 4 I Čeung Bo stil se sastoje u potpunosti iz San Sik metoda dok Sum Nungov stil sadrži I San Sik metod I klasićne forme . Sum Nungov I Čeung Boov metod pored klasične lutko koriste I tyv meku, bambusovu lutku .Pao Fa Lien stil ima ukupno 28 formi , koristi veći broj tradicionalnog oružija I koristi više vrsta lutki . Tam Vong Biu sistem ima 12 formi koje uključuju klasične forme I koristi vise vrsta tradicionlanog oružija

Weapons

Kada se savladaju forme praznih ruku I drene lutke prelazi se na rad sa oruzijem. Glavna oružija Ving Čuna koja se mogu naći u svim linijama I stilovima su tzv leptir mačevi I majeva motka . Pored toga u Ving Čunu se koriste I koplja , klasični mačevi , kinekse helebarde , strelice koje se bacaju iz ruke , motke različitih duzina itd .

八斬刀	Kod nas poznati kao leptir mačevi	Forma leptir mačeva uči osnovama borenja ovim oružijem. Pored toga ova forma uči novim načinima kretanja , generisanja energije udarca I principima koji se koriste u golorukoj borbi
六點半棍	Kod nas poznata kao zmajeva motka".	Ovo oružije dužine izmedju 2 I 3 metra je karakteristično za sve stilove nastale Guandong provinciji . Upotreba I način treninga su manje više isti kod svih uz razumljive razlike u pristupima I metodama koje karakterisu svaki pojedinačni stil	File:Ting pole.jpg Leung Ting demonstrating the Long Pole

Ći sao

Ći Sao ili slepljene ruke su sistem drilova razvijenih u cilju poboljsanja autmatskog odgovora vežbaca na promenu smera I količinu energije dolazećeg udarca.Ći sao se u potpunosti oslanja na strukturu I vežbacu pomaže da stekne osećaj I razvije neophodne reflekse u cilju dominacije I kontrole prostora centralne linije . Različiti stilovi imaju različite sisteme drilova sa unekoliko različitim shvatanjem svrhe I cilja ovog sistema treninga

Ći gerk

Slepljene noge , sistem drilova za noge sa istim ciljem I koncepcijom kao I ći sao

Mok Van

Drveni ili prsten od ratana .U nekim stilovima se ova pomoćna sprava koristi kako bi početnici stekli ocećaj ya pravilan polozaj laktova u odnosu na telo . Postoji sistem drilova dok se u nekim sistemima mogu nači I forme razvijene za ovu specifičnu vrstu treninga

Raširenost

Ving Čun je posle Tai Či Čuana najzastupljenija kineksa borilačka veština koja se trenira u gotovo svim zemljama sveta

Linije Ving Čuna

Yip Manova linija

Najpoznatija I najzastupljenija linija Ving Čuna danas . Dugo se verovalo da je to I jedina linija Ving Čuna ali se nakon promene političke siutacije u Kini I otvaranja granica danas zna da je to samo jedna od mnogih linija vestine . Najpoznatiji učenici Zip Mana - Lun Gai, Gwok Fu, Leung Sheung(梁相),[3] Lok Yiu (駱耀), Chu Shong-tin(徐尚田), Wong Shun Leung(黃淳樑), Wang Kiu (王喬), Yip Bo Ching (葉步青), William Cheung, Kang Sin Sin (Kong San San), Hawkins Cheung, Bruce Lee, Lo Man Kam, Wong Long, Wong Chok, Law Bing, Lee Shing, Ho Kam-Ming, Moy Yat, Duncan Leung, Derek Fung (馮平波 Fung Ping Bor), Chris Chan (陳成 Chan Shing), Victor Kan Wah Chit (簡華捷), Stanley Chan, Chow Sze Chuen, Tam Lai, Ip Ching, Ip Chun, Lee Che Kong, and Leung Ting(梁挺).

Čan Vah Šunova linija

Tehnički , Zip Manova linija spada u liniju Čan Vah Šuna ,danas u Kini u Guandong regiji radi nekoliko direktnih nasledika Čan Vah Šuna od kojih je najpoznatiji Tam Vong Biu a postoji i jedna skola ove linije na Tajvanu.

Pan Namova linija

Redak stil vestine koji vodi poreklo od Dai Fa Min Kama , vrlo specifičan i ynatno drugačiji od Zip Manove linije

Jiu Čoi linija

Jiu Čoi je bio učenik Juan Ćai Vana a kasnije Ng Čan Soa , bio je veliki prijatelj Jip Mana

Vijetnamski Ving Čun

Linija osnovana od strane Juan Ćai Vana 1936 godine . Yapravo postoje dve linije ove veštine koje se prilično ralikuju jer je Juan Ćao Van različito podučavao vijetnamce od vijetnamskih kineza

Malezijski Ving Čun

Yajedničko ime ya nekoliko različtih stilova koji vode poreklo od porodice Čo iz Pon Ju sela u Guandong provinciji u Kini

Ko Lo Ving Čun

Kada se povukao u penziju Leung Jan je u svom rodnom selu (Ko Lo) podučavao svoje rodjake posebnoj verziji Ving Čuna. Danas postoje 4 različita stila ove linije veštine

Pao Fa Lien Ving Čun

Najstariji stil koji se nije menjao tokom vremena . Danas ga vezba svega nekoliko praktičara i izuzetno je redak

Juan Kai San linija

Juan Kai San je bio najcenjeniji praktičar Ving Čuna svoga doba i smatran je vodjom Ving Čun klana . Bio je veliki prijatelj Jip Mana. Imao je svega dva učenika čiji naslednici i danas rade

Majstori sa naših prostora

Božidar Gaberšek , Ivan Stefanović, Dušan Radojković ,Dejan Mikić, Miomir Lazarević, Grujić Igor ,Dobrijević Sasa, Đuro Vignjević, Jovan Manojlović, Dejan Stanković, Irena Vavić, Galijaš Goran, Rade Momcilović, Sava Vojnović Rade Đurić, Darko Nikolić, Branko Ješić , Predrag Koviljac,Nenad Koviljac,Dejan Lazić,Ćurčić Radoslav,Tešić Bojan,Stolić Svetozar, Arsenije Jelovac, , Jovan Vuca ,Rudolf Kerekeš,Andjeko Petrović, Boban Živković,Željko Popović ,Milan Pavlović .

Sources

• Chu, Robert; Ritchie, Rene; & Wu, Y. (1998). Complete Wing Chun: The Definitive Guide to Wing Chun's History and Traditions. Boston: Tuttle Publishing. ISBN 0-8048-3141-6.{{cite book}}: CS1 maint: multiple names: authors list (link)
• Leung Ting (1978). Wing Tsun Kuen. Hong Kong: Leung's Publications. ISBN 962-7284-01-7.
• Ritchie, Rene, "Wing Chun Concepts".

Category:Internet memes Category:Chinese martial arts